Da li je istina, kao što je neko jednom rekao, da je sećanje kao pas koji legne tamo gde mu se svidi? Kuda su nestala duga, dokona leta našeg detinjstva? Kako to da, dok starimo, vreme kao da se zgušnjava, ubrzava, izmiče našoj kontroli, a značajni događaji iz daleke prošlosti izgledaju jednako jasni i stvarni kao da su se dogodili juče?