Pesnik povratka i sećanja, pesnik u kome je “zanoćio dečak”, čini se ispisuje veliku i beskrajnu apoteozu običnih ljudskih pitanja i stvari, neprekinuti lament nad idealnim i sanjanim, tvoreći od sitnih kamičaka običnog ogromni mozaik presudne životne važnosti. Pesnički pejzaži u ovoj poeziji žive od intezivne a diskretne čežnje za rastočenim i nestalim svetom i bivšim razorenim skladom. Zato se može reći da se ova poezija obraća svima koji znaju da su im sve tajne zapisane iste ali ih uvek drugačije čitamo.