Robijaška zona, uprkos svim prepoznatljivim odlikama Dovlatovljevog stila (ekonomija izraza, kratka rečenica, humor, nadmoć zdravog razuma, snažna pripovedačka samosvest, samoironija), bitno je različita od njegovih ostalih knjiga. Umesto atmosfere ruskog geta u Njujorku ulazimo u svet sovjetske kažnjeničke kolonije, umesto prizora lenjingradskog života sada se susrećemo sa kriminalcima i njihovim nadzornicima u ledenoj sovjetskoj nedođiji gde seku šumu i za državni praznik spremaju pozorišni komad sa revolucionarnim motivima. Sada čitamo priče o nemogućim zatvorskim ljubavima, a Dovlatov na smiren i precizan način uranja u raskošne nabore ljudskih strasti.