Pisma Isidore Sekulić su zapravo priče o jednoj ambicioznoj, ali osetljivoj, ponosnoj i gordoj ličnosti. To su priče o kultu lepih srpskih reči, oblika i fraza kakve se retko sreću u našoj, inače siromašnoj, epistolarnoj prozi. Njena pisma su deo njene književne filozofije - u njima su tragovi sreće i radosti u stvaranju, ali i tuge i očaja.Njena pisma su, zapravo, fragmenti jedne velike ispovesti koja se oslobađa more, jeda, tuge i naboja svakakvih emocija.

U ovoj knjizi je obuhvaćena njena prepiska sa najvećim intelektualcima njenog doba: Milanom Ćurčinom, Markom Ristićem, Rastkom i Veljkom Petrovićem, Svetislavom Cvijanovićem, Branislavom Nušićem, Milanom Kašaninom, Jelom Savić-Spiridonović, Aleksandrom Belićem, Pavlom Popovićem, Milanom Grolom, Mladenom Leskovcem, Vasom Stajićem, Milicom Rakić i mnogim drugim izvanrednim ljudima.